Umetnost i istorija, na prvi pogled dve odvojene staze, paralelne ali podeljene, ponekad se pokazuju mnogo više ujedinjene i međusobno povezane, potvrđujući jednostavnu istinu: umetnost kao izraz istorijskog pamćenja. Svaka slika, svaka skulptura, svaka pesma, svaki umetnički rad uopšte predstavlja jedinstven i uvek drugačiji oblik pamćenja, mijenjajući samo svoj izražajni jezik. Ovo formiranje uzvišene sinteze između istorije i umetnosti, stvarnog i idealnog, savršeno izražava Ugo Foscolo svojim tumačenjem reči poetika, koja “nije predmet materijalnih zakona, tako da njena harmonija može izazvati vekove, pobediti tišinu neminovnu za sve ljudske radove, zauvek čuvajući sećanje “.

Može li umetnost imati funkciju upozorenja, duhovnog i emocionalnog sećanja? Svakako da. Oblici umetničkog izražavanja su toliko različiti da se od svakog od njih može očekivati nešto daleko iznad realne estetike. Percipirati umetničko delo u njegovjoj emocionalnoj i društvenoj funkciji predstavlja izuzetno dostignuće, koje u sebi sebi sadrži i akciju popularizacije i edukacije; takvo je ako, u sprovođenju svoje društvene funkcije, evocira nešto što bi drugačije bilo izgubljeno. Na taj način umetnost postaje pamćenje, a umetničko delo sećanje.

I upravo se u tom svetlu prikazuje današnje delo, Spomenik palima u Fragali, skulptura koju je građanima Melise 29. oktobra 1979. godine poklonio Ernesto Treccani, na godišnjicu takozvanog “masakra u Melisi”. Ovde umetnost postaje jasan izraz istorijskog pamćenja, čuvajući sećanje na dramatičnu epizodu italijanske istorije – naročito Kalabrije – tzv. masakra seljaka u Feudu Fragale, koja se dogodila trideset godina ranije.

Uprkos završetku rata, uslovi kojima je većina stanovništva pogođena bili su katastrofalni. Tokom oktobra 1949. godine, nekoliko kalabrijskih seljaka okupilo se da traže jednoglasno poštovanje uslova utvrđenih dekretima za poljoprivredu objavljenih u jesen 1944. godine, deklaracijom Gullo-a, tadašnjeg ministra poljoprivrede. Gullo, kalabrijski pravnik, bio je željan da poljoprivrednicima obezbedi uslove, dozvoljavajući im da se udruže u zadruge radi dobijanja okupiranih ili neobrađenih zemljišta. Međutim jednom kada je vest o protestima stigla u Rim, na jug su poslate oružane jedinice, spremne da ih uguše u krvi.

29. oktobra 1949. seljaci Melise su, u pratnji svojih rođaka, mirno okupirali neobrađene zemlje u okrugu Fragala, imanje Barona Berlingera. Policija je došla na posed sa namerom da protera seljane koji su ga okupirali i, nakon nekoliko pokušaja da oslobodi zemlju, otvorila je vatru. Tri osobe su ubijene: “Francesco Nigro prvi je pao sa 29 godina, Giovanni Zito sa samo 20 godina, a mlada žena sa samo 24 godine, Angelina Mauro, smrtno ranjena, umrla je nekoliko dana kasnije u bolnici Crotone. Umrli su zasadivši zauvek svoj život na tlu Fragale, da ta zemlja ne bi ostala neobrađena i da bi plod rada pripao radnicima…”

Ovaj događaj je imao tako veliki odjek da je postao izvor umetničke inspiracije, posebno za gore pomenutog  Ernesta Treccanija. Mladi milanski umetnik bio je toliko impresioniran dramatičnom epizodom da odlazi u Melisu, interesujući se za probleme i uslove života stanovnika ovog područja. Tu je započeo svoju kulturnu i političku angažovanost, pokazujući potencijal skriven u sadašnjosti da, u kontestu određenog istorijskog trenutka, postane definišući faktor jedne umetničke aktivnosti. Ova epizoda bila je za Treccanija polazna tačka za literarni ciklus “Od Melise do Valenze”, a trideset godina kasnije, 1979. godine, potvrđujući koliko je priča duboko uticala na stanovništvo i umetnika, ukazao je poštovanje mestu Melissa radom koji danas predstavljamo.

Prikazujući figuru čoveka koji očajava dok životinja pada ka tlu, skulptura se prikazuje kao najprikladnije mesto za istraživanje oblika, kompoziciona struktura koja nas, pre svega, poziva da razmišljamo i, iznad svega, da ne zaboravimo događaj i njegove žrtve. Čuvajući njihova imena, spomenik nije samo katalizatorski centar vrednosti datog trenutka civilizacije, već i poruka koja prevazilazi vreme, uzdižući sećanje na one koji su se borili za zemlju, one koji su se borili za svoja prava.

Sećanje na događaj nose i reči Roversi-Dalla u tekstu pesme Prošlost Sadašnjost iz 1973: Prošlost od pre mnogo godina/na kraju četrdeset i devete/je masakr na posedu Fragale/na zemlji Barona Breviglierija/Tri odnešena radnika/vatrom iz musketa/u odbrani imovine./To su jučerašnje činjenice.

Zato što nam umetnost, na ovom istorijskom mestu, donosi znanje i svest o prošlosti i sadašnjosti. A od svesti do osećanja odgovornosti, korak je zaista veoma kratak.

Kakvo ponašanje ćemo, onda, odabrati da usvojimo,  ponašanje čoveka ili životinje?

Takođe vas pozivamo da učestvujete u virtuelnoj poseti spomeniku na web stranici www.melissaturismo.it.

 

Ernesto Treccani
Spomenik palima u Fragali
1979
Drvena skulptura
Melissa, Callabria