Lucio Fontana se nije ograničio samo na rad sa osetljivim platnom, već obrađuje i mnogo otporniju keramiku. Tokom prvih decenija dvadesetog veka, postojale su različite struje koje su se približile ovoj podlozi ustupajući put eksperimentima koje čak i danas sa teškoćom možemo prključiti Futurizmu ili Spacijalizmu. Centar gravitacije bio je Albissola Marina, grad u kome su se u tom periodu okupili talentovani umetnici, među kojima su Marinetti, Tullio Mazzotti, Diulgheroff, Capogrossi i naravno, Fontana. Njegova produktivnost bila je izuzetna; Esa Mazzotti, nećaka Tullija, tada je bila samo djevojčica, ali je u fabrici Mazzotti, mogla da se divi velikom majstorstvu s kojim su Fontana i drugi poput Manzoni-ja i Sassu-a, prilazili keramici. Sam Fontana, u pismu od 1. oktobra 1937, priznaje svom prijatelju Tuliju da je za samo mesec dana napravio oko 300 keramičkih skulptura, kao potvrdu svog velikog zalaganja.

Promenada umetnika u mestu Albissola Marina i dan danas čuva Prostorni koncept kroz koga ne možemo da provirimo, ali koji možemo da dodirnemo – čak i da posmatramo – hodajući po njemu. Okrugli oblici plave boje prikazane na današnjem delu, upotpunjeni trima “Prirodama” od bronze, svedočanstvo su prostornog istraživanja umetnika. Kao što je već pomenuto, on je radio u manufakturi Tulija Macotija nesvestan da će sudbina ovih njegovih početnih eksperimentisanja biti definicija jedne nove umetnosti u njegovom Belom manifestu. Zahtevajući umetnost u većem skladu sa potrebama sadašnjeg čoveka i novog duha, umetnik izjavljuje: „Nova umetnost uzima svoje elemente iz prirode. Postojanje, priroda i materija predstavljaju savršeno jedinstvo. Razvijaju se u vremenu i prostoru. Promena je suštinski uslov postojanja. Kretanje, mogućnost razvoja i rasta je osnovni uslov materije. Ona posotoji samo u pokretu i ni na koji drugi način. Njen razvoj je večan.“

Istraživanje prostornih koncepata dovelo ga je do njegovih najpoznatijih dela, takozvanih rupa i rezova, ali ne samo to. Tokom svoje umetničke aktivnosti, Fontana je realizovao brojna dela u različitim medijima; od najtradicionalnijih figuralnih skulptura do prostornih instalacija, koristeći inovativne materijale za svoje vreme, uvek eksperimentišući i prelazeći s velikom slobodom i velikim eklekticizmom iz jednog medija u drugi. Možda se upravo ovde nalazi razlog za zakasnelo priznanje njegovog rada. Stalno manipulišući komponentom kiča, koristeći  ga kao pozadinu na često ironičan i provokativan način, ponudio je novom čoveku (o kojem govori u Manifestu) novu perspektivu umetnosti uništavajući postojeću razliku i granice između avangarde i kiča.

Njegova umetnost je četvoro-dimenzionalna: umetnost koja se razvija u vremenu i prostoru. Iako će, da upotrebimo reči umetnika, vremenom nestati kao materija, ostaće večna kao gest, kao što će i njegov pokušaj oslobađanja umetnosti od materije dodavanjem četvrte dimenzije ostati večan.  Vraćajući se na današnje delo, par excellence primer četvrto-dimenzionalne umetnosti, prostora, prostorne umetnosti, “Prirode” u suštini odgovaraju onoj kosmičkoj imaginaciji na koju se umetnik često pozivao zaokupljen transformacijom i gustinom materije – pokretnom, ali neuništivom. Inspirisana mišlju o “groznoj i uznemirujućoj tišini” koja čeka čoveka u prostoru, ostavlja nam “živi znak” prisustva umetnika u Albissoli Marini.

Fontanino duboko i iznenađujuće istraživanje pošlo je odavde; na čvrstoj keramici pokušao je  da otkrije ono što ćedecenijama kasnije pronaći iza platna.

Lucio Fontana,
Prostorni koncept,
1960,
Keramika,
Albissola Marina, Promenada umetnika

Takođe vas pozivamo da otkrijete druge radove koji su deo Promenade umetnika, sa originalnim nazivom ‘Lungomare degli artisti’.