Mlada Frida je imala samo 18 godina kada je, vraćajući se kući, doživela saobraćajnu nesreću. Nakon izlaska iz bolnice, sa torzom u gipsu, bila je prisiljena da godine provede u krevetu. Ova nesreća i bol koji je uzrokovala, neizostavno su obeležili njeno telo, njenu dušu i njenu umetnost. Na slici, naslikanoj samo četiri godine nakon saobraćajne nesreće, Kahlo je prikazana kao mlada žena koja sedi u tramvaju sa crvenim šalom; u pozadini – u blizini  zadimljenih fabričkih dimnjaka – mala taverna, La Risa, sa sarkazmom i crnim humorom proslavlja nesreću.

Podsticaji za umetnost i kreativnost često nastaju nakon perioda emotivne turbolencije i/ili patnje. Nemački filozof Niče, promišljajući na filozoskom nivou efekte bola na ljudski duh, piše, da najdublji i najintenzivniji bol oplemenjuje dušu, jer, gorući polako, prodire u nas i navodi da postavljamo duboka, mnogo rigoroznija pitanja. Ovim rečima, poput mnogih pre nas, želimo da dodamo i reči jednog od velikih interpretatora bola i patnje u umetničkom izrazu. Edvard Munch. Ovaj norveški slikar je smatrao da svaka umetnička forma mora da nastane ili makar da bude podstaknuta jednim dubokim istraživanjem sebe i željom da se otvorimo, dajući kreativnom činu samu krv našeg srca.

Mi ne možemo da tvrdimo da je umetnost isključivo pitanje patnje ili introspekcije ili mira i bezbrižnosti, svakako ne sa apsolutnom sigurnošću. Danas postoji još jedna reč koju smo želeli da na najbolji mogući način prenesemo ono što za nas predstavlja umetnsot Fride Kahlo: strast.

Reč koja izražava kako vatru bola koja nas proždire svojim plamenom tako vatru ljubavi koja podjednakom silom uzdiže duh i napaja umetnost.

Frida Kahlo,

Autobus,

1929,

Ulje na platnu,

25.8 x 55.5 cm,

Meksiko Siti, Kolekcija Dolores Olmedo